Niš Art Fondacija – Skoro sve je moguće
Jedan od osnivača Niš Art Fondacije, Olja Ivanjicki, jednu od svojih izložbi, pre desetak godina, nazvala je „Skoro sve je moguće“.I kada dostižemo društveni trenutak totalnog beznađa u kome mladi najviše razmišljaju u koju od zemalja da pobegnu, kuda da se isele iz Srbije, u trenutku kada materijalna situacija ne dozvoljava ni opstajanje umetnika ni galerija, zbog Niš Art Fondacije pomislim da je ipak skoro sve moguće. Moguće je uz napor pojedinaca koji i dalje veruju ne u bolje sutra, nego već danas, za sve nas upravo ovde i sada. Niš Art Fondacija ove godine je deveti put napravila izložbu „MLADI“ koja je prikazana u Nišu a od večeras, 18. juna 2015. i u Beogradu, u prepunoj Kući legata u Knez Mihailovoj ulici.
I pre nego što kažem nešto više o samoj izložbi, pomenuću sjajne ljude koji su svih ovih godina stvarali dobro i plodno podneblje za mlade umetnike, koji su se borili za njih i koji su im davali podstrek za dalji rad. Niš Art Fondacija pod pokroviteljstvom Philip Morris International nastala je kao ideja niškog i njujorškog umetnika Radovana Laleta Đurića koji je imao onu posebnu moć da oko sebe okupi prijatelje, ljubitelje umetnosti, ljude koji su mogli da shvate vrednost i važnost herojskog poduhvata da se u Srbiji stvori jedna institucija koja će ozbiljno pomagati umetnost i umetnike, a koji su zbog Laleta pristali na ovu ponekad donkihotovsku bitku. Tako su se pored Laleta Đurića kao osnivači Fondacije okupili: Olja Ivanjicki, Neda Arnerić, Jovan Ćirilov, Gordana Suša, Tihomir Trivunac, Rada Đuričin, dr Đorđe Lalošević, dr Dragoš Stojanović, Mihailo Spasović, Borislav Gvozdenović. Nažalost, u proteklih šest godina, Fondacija je ostala bez njih troje. U večnost je otišla Olja Ivanjicki koja je imala tokom svih godina od osnivanja Fondacije ljubav i osećaj za trud mladih umetnika, koja je prepoznavala njihovu iskrenost i kvalitet. Otišao je Jovan Ćirilov, unikatni erudita i čovek koji je čitavog života odabirao i upoznavao nove tenencije, estetiku novog, avangardnog, neobičnog i jedinstvenog. I otišao je glavni motor Niš Art Fondacije, čovek koji je svake godine preletao Atlantik po deset, dvadeset puta, koji je osnivao galerije i obnavljao izložbene prostore za poduhvate NAF-a, koji je povezivao ljude koji mogu da pomognu i one koji žele da podrže, kome niko nije ništa mogao da odbije jer je bio laf i ništa ni njemu nije bilo teško.
Posle ovakvih udaraca, bilo je teško poverovati da će Fondacija smoći snage da nastavi. Vremena su ionako teška i okrutna, ali da se podsetimo rečenice s početka ovog teksta, „skoro sve je moguće“. Članovi NAF-a nisu dozvolili da zamre ova divna inicijativa koja realno zaista pomaže umetnicima, koja dodeljuje i sjajne i visoke nagrade, koja štampa odličan katalog i koja izlaže mlade do 35 godina koji i nemaju mnogo prilike da pokažu svoje radove. I tako se došlo do ove devete po redu izložbe „MLADI“ na kojoj izlažu sjajni mladi umetnici, neki prvi put a neki već i od ranije poznati publici koja prati aktivnosti NAF-a.
A šta nam kaže izložba „MLADI“ 2015?
Kaže nam da iako ništa više nemamo, iako sve prodamo ili pustimo da propadne, ako smo i donekle izgubili sebe u kolotečini teških godina koje su nas raspolutile, imamo tu decu, te mlade, tu energiju i tu misao. Imamo njih koji žele, imaju šta da pokažu i kažu, koji su savremeni, otvoreni, neiskvareni, još nevini u svom verovanju u umetnost i svoje razloge stvaranja. Oni se ne boje novih tendencija, novih ideja, novih materijala. Oni su kritični, buntovni, surovo realni ali i dalje sa smislom za humor i sa željom da prenesu poruku. Oni nisu banalni, nisu ni komercijalni, nisu ni sladunjavi niti podilaze trendovima. Ova izložba pokazuje najbolje što srpska likovna scena ima u novoj generaciji umetnika. U uvodnom tekstu kataloga izložbe, Saša Janjić postavlja u naslovu pitanje „Šta sve možeš u Srbiji kada si mlad umetnik“... Sudeći po ovoj izložbi, mlad umetnik u Srbiji bi mogao mnogo, isto toliko koliko može svaka mladost i bunt, svaka borba koju pojedinac još može da vodi dok se ne istroši, dok ne izgori. U Srbiji umetnici mogu mnogo ali ne mogu jedno – a to je da se pomere sa margine na koju su silom odgurnuti. Za to nije dovoljno pojedinačno delovanje, nije dovoljna ni jedna Fondacija koja će pomagati umetnike, za to je pre svega potrebna jasno definisana kulturna politika i želja da se ovo posrnulo društvo pridigne i konačno krene napred.
Najiskrenije preporučujem da posetite izložbu u Kući legata i da poverujete gledajući ove mlade ljude da je i u Srbiji ipak „skoro sve moguće“.
Izložba traje do 2. jula 2015. godine, ulaz je besplatan.
Suzana Spasić