Kako su pisci reagovali na filmske verzije svojih dela
Adaptacija književnog dela u film uvek izaziva veliku pažnju, bilo da je u pitanju klasično delo ili savremeni roman, pa čak i serijal romana (kao što je na primer Hari Poter). I uvek je na neki način mač sa dve oštrice. Zbog popularizacije dela i zarade koju film može da donese, skoro bi svako poželeo da mu roman postane i filmska priča, a opet, često se događa da se autorima baš i ne dopadne ono što na kraju film pokaže. Filmski reditelji i scenaristi često namerno preinače originalnu priču, izmisle novi kraj, premeste junake na drugi kraj sveta… Time se delo koje je već iz književnosti ušlo na film osvaja na nov način, otvara se polje različitih tumačenja istog a pritom ne ponavlja se hiljadu puta ispričana priča. Ali takve stvari reditelji su skloni da urade i kad nije u pitanju pedeseta adaptacija Ane Karenjine već savremeni roman ili priča koju do sada niko nije adaptirao na filmskom platnu.
Tako se dogodilo da su neka od kultnih filmskih ostvarenja za autore književnog dela po kome su snimljena bila uvredljiva, glupa i pogrešna. Da se podsetimo samo tri slavna filma oko kojih su pisci lomili koplja sa rediteljima:
MERI POPINS (1964)
Vesela, nasmejana, sladunjava guvernanta koja može da natera sto da se sam postavi i koja decu zabavlja na jedinstven način, a u kuću stiže iz pomoć kišobrana koji joj služi za letenje dok vetru naređuje na koju će stranu duvati, daleko je od ozbiljne, misteriozne dame koju vetar po svom nahođenju dovodi u porodicu sa petoro dece. Kao mjuzikl na filmskom platnu pojavila se 1964. godine u produkciji Volta Diznija i režiji Roberta Stivensona. Ipak, ovaj filmski karakter daleko je od onoga kako je Meri Popins zamislila autorka romana iz 1934. godine – P.L. Travers i šta je na kraju očekivala od filma, kad je konačno pristala da proda prava na adaptaciju. Pamela Travers nije podnosila ni glavnu glumicu Džuli Endrus, a Dik Van Dajk joj je posebno išao na nerve zbog svog akcenta.
U svakom slučaju, duboko razočarana ovim ostvarenjem, autorka knjige je u suzama napustila premijeru, a od Diznija je tražila da se unesu mnoge izmene. Čuveni producent, koji je film Meri Popins smatrao vrhuncem svoje karijere, samo je ogovorio: “Pamela, ovaj brod je isplovio”. Pamela Travers se zarekla da više nikad neće prodati prava na filmsku adaptaciju bilo kog svog dela, čega se zaista držala do kraja života. Sukob Traversove i Diznija nije sprečio ovu kompaniju da u filmu iz 2013, “Spasavanje gospodina Benksa” ne opiše čitav ovaj nesporazum.
DORUČAK KOD TIFANIJA (1961)
Poznato je da je Truman Kapote zamislio Merilin Monro kao Holi Golajtli, a sebe kao njenog partnera kad je pisao “Doručak kod Tifanija”, U filmu Blejka Edvardsa glavnu ulogu dobila je Odri Hepbern. Iako je govorio da mu je ona jedna od omiljenih osoba, Truman Kapote je toliko bio besan, da je tvrdio da ga je studio prevario na svaki mogući način. Čak je smislio i priču da je originalni naslov “Doručka” u stvari bio “Ni pod kojim okolnostima ovo ne pretvoriti u film u kom glumi Odri Hepbern”. Sa Merilin ili ne, ovaj film je značajno doprineo životu i slavi knjige “Doručak kod Tifanija” koja se i danas proda godišnje u najmanje trideset hiljada kopija. Ko zna da li bi tako bilo i da je poslušan autor knjige.
ISIJAVANJE (1980)
U ovom horor ostvarenju Stenlija Kjubrika iz 1980. godine u glavnoj ulozi se pojavljuje Džek Nikolson, kao poremećeni pisac Džek Torens, dok Šeli Dial glumi njegovu suprugu Vendi a sina Denija igra Deni Lojd. Ipak, Stiven King, slavni pisac, ni najmanje nije bio zadovoljan onim što je Kjubrik uradio na ovom filmu. I pored toga što se ovaj film smatra jednim od najboljih horor ostvarenja svih vremena, za Kinga, majstora horora ovo je duboko razočaravajuće delo. Tvrdio je da Kjubrik nije dovoljno verovao u tu priču i zbog toga nije bio u stanju ni da druge ubedi u nju. King je zamerao i to što Stenli Kjubrik nije uspeo da dočara neljudsko zlo u Overlook Hotelu, već je zlo tražio u karakterima, pa je samim tim napravio najobičniju porodičnu tragediju. Ni to kako je glavnog junaka prikazao Džek Nikolson piscu se nije dopalo jer je smatrao da junak nije trebalo da se prikaže kao lud od početka filma. Nedavno je Stiven King okarakterisao ovaj film kao divan i ogroman kadilak ali bez motora.