Misterija Viljem Šekspir

Viljem Šekspir, Prvi Folio, naslovna strana, 1623.

Skoro da se ni o jednom drugom piscu ne zna tako malo kao o Šekspiru. Ličnost ovog pisca čija su dela poznata čitavom svetu još je zagonetka. Viljem Šekspir, engleski pesnik i dramski pisac koji se smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa, kršten je 26. aprila 1564. godine u Stratfordu na Ejvonu. Ne zna se tačan datum rođenja, te se tradicionalno smatra da se rodio 23. aprila, kao treće i najstarije muško od osmoro dece. Otac Džon Šekspir bio je ugledni trgovac, imućan građanin i član Opštinskog veća, a nešto kasnije i gradonačelnik. Porodica je 1596. godine dobila dozvolu da koristi porodični grb koji je prikazivao sokola i koplje. Šekspir se školovao u lokalnoj gimnaziji koja je imala stroga pravila i jaku disciplinu, gde su dečaci morali da ranom zorom ustaju i uče. Tu je Šekspir savladao između ostalog i latinski jezik. Postoje pretpostavke da je školu napustio 1578. godine. Šta se sa njim događalo od tada pa do njegove 18. godine, nije poznato, mada su o tome ispletene mnoge legende. Tek od novembra1582. godine postoji dokument koji govori o Šekspirovoj ženidbi sa Anom Hatavej. Iduće godine rodila se Šekspirova ćerka Suzan a 1585. blizanci ćerka Džudit i sin Hamnet. Opet se o Šekspiru narednih godina, sve do 1592. godine, ne zna ništa. Te godine se prvi put pominje kao glumac i dramski pisac i to već dovoljno poznat u Londonu da ga jedan drugi dramaturg, Robert Grin, javno napada. To je i prvi zapis o Šekspiru kao dramskom piscu.

Od 1594. godine Šekspir nastupa sa glumačkom družinom “Ljudi lorda Čemberlena” a samo ta trupa i izvodi njegove komade. Šekspir je i suvlasnik te glumačke trupe. U to vreme, Viljem Šekspir već dobro zarađuje i u svom rodnom gradu, gde mu je ostala porodica, kupuje imanje koje naziva “Nju plejs“. U Londonu, sa grupom umetnika iz svoje družine osniva pozorište Gloub koje podižu na južnoj obali Temze. Glumačka trupa postaje uskoro vodeća u Londonu a nakon smrti kraljice Elizabete 1603. godine, ovu družinu u zaštitu uzima sam kralj. Od tada se trupa i zove “Kraljevi ljudi”. Šekspir je najverovatnije prestao da se bavi glumom oko 1608. godine, a već su mu neki komadi objavljeni u Kvarto izdanjima te je veoma poznat kao dramski pisac koji već tada privlači veliku pažnju, među onima koji su ga hvalili isto toliko kao i među oponentima koji su ga napadali.

Glob Teatar, London

Nakon 1606-7. godine, Šekspir je napisao nešto manje pozorišnih komada, a poslednja tri pozorišna dela je najverovatnije pisao zajedno sa Džonom Flečerom, koji ga je nasledio na mestu dramaturga u trupi “Kraljevi ljudi”. U maju 1609. godine pojavilo se u prodaji folio izdanje Šekspirovih Soneta, pod nazivom “Šekspirovi soneti, nikad ranije štampani”. Po mišljenju nekih kritičara, Soneti predstavljaju vrhunac Šekspirovog dostignuća, ipak, ni do današnjih dana nije sasvim jasno ni kada su napisani, ni kome posvećeni ni pod kakvim okolnostima su objavljeni jer je izdavač bio izvesni Tomas Torp, koji nije posedovao ni štampariju ni prodavnicu. Neobično je to što mnogi stihovi iz soneta nisu upućeni ženi već muškarcu, što Šekspira, pisca najdirljivijih i najnežnijih scena ljubavi muškarca i žene, odjednom svrstava i u najvećeg gej pesnika engleske književnosti.

I poslednje godine Šekspirovog života nisu sasvim jasne biografima. Prema mišljenju mnogih, povukao se u Stratford na Ejvonu, napuštajući karijeru u pozorištu. Prema mišljenju drugih, i dalje je živeo između Stratforda i Londona gde se vraćao i i dalje učestvovao u životu svoje pozorišne trupe. Za to vreme nije bilo uobičajeno da se neko tek tako povuče. Ono što je poznato da je Viljem Šekspir umro 23. aprila 1616. godine u Stratfordu na Ejvonu u 52. godini. Tu je i sahranjen u Crkvi svetog trojstva u blizini oltara. U crkvi je postavljena bista sa latinskim natpison: “Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima.“

Opus njegovih dela koja su preživela do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne poeme, i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi bili su prevedeni na sve važnije žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi pozorišni komad. Decenijama unazad književnici i istraživači izražavaju sumnje u verodostojnost dela Viljema Šekspira. Svakih nekoliko godina, već skoro tri veka, pojavljuju se ideje o nekom drugom autou koji se krio iza imena Šekspira. Ipak, nijedna od tih teorija nije donela vidljive dokaze i sve ostaje na nivou pretpostavke. Misteriji Viljema Šekspira svakako doprinosi i to što mu je biografija zbog nedostatka pisanih tragova, obavijena velom tajne. Ipak, najvažnije što o Šekspiru danas znamo je da je ostavio skoro milion reči teksta, u engleski jezik uneo sasvim nove do tada nepoznate izraze i svakako da je napisao dramska dela koja su mu obezbedila mesto među najvažnijim i najuticajnijim svetskim književnim velikanima.

S.Spasić