Od Soluna do Krfa – izložbe Istorijskog muzeja Srbije u Grčkoj
Omiljena letnja destinacija – Grčka, ovog leta neće nam samo pružiti neodoljive plaže, ljubazne domaćine dobru hranu i sve lepote odmora. Ima mesta i za poneku šetnju po muzejima u kojima mogu da se vide i izložbe Istorijskog muzeja Srbije.
Sveti Sava u Solunu
Solun, taj lepi beli grad sa kulom i pristaništem, u svojim centralnim ulicama krije, neki kažu na najlepšem mestu, i Crkvu Svetog Save, koja je podignuta na mestu nekadašnjeg metoha Hilandara. I naravno da mnogo toga veže Srbiju i Grčku, a jedna od jakih spona je i Sveti Sava. Zato je bilo logično da izložba SVETI SAVA SRPSKI Istorijskog muzeja Srbije gostuje u Solunu, u Muzeju vizantijske kulture. Posetioci Soluna mogu ovu izložbu da posete od 8. juna pa sve to 13. septembra 2017. „Sveti Sava srpski“, autora Andreja Vujnovića nastoji da kroz arhivsku građu, kopije fresaka i ikona i fotografije ličnih predmeta i relikvija Svetog Save, što potpunije približi javnosti njegov svetovni i duhovni put, kao i veličinu i značaj njegove ličnosti za srpsku državu, Srpsku pravoslavnu crkvu a pre svega za celokupnu srpsku istoriju i kulturu.
Nova stalna postavka na Krfu
Jedna od izložbi koje treba posetiti ako se nađete na Krfu je svakako nova postavka u Srpskoj kući – „Srbi na Krfu 1916-18“ koja je otvorena 18. aprila 2016. godine i koja će u tom obliku ostati u gradu Krfu i narednih godina. Rekonstrukcija Srpske kuće i osavremenjena nova stalna postavka realizovane su povodom obeležavanja stogodišnjice evakuacije srpske vojske i izbeglica na Krf, a uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Ova izložba –spomenik je srpskim žrtvama i sećanje na oporavak srpske vojske, nastavak rada vlade i državnih organa, i mesto sa koga je vojska otišla na Solunski front, gde je izvojevala pobedu u Prvom svetskom ratu.
Srpska kuća na Krfu je zdanje kroz koje, po rečima kustosa,Ljubomira Saramandića, prođe najveći broj naših građana izvan granica Srbije. Radi od 1. aprila do 31. oktobra, a najveći broj posetilaca ima tokom letnjih meseci kao i u vreme Vaskrsa koji se na Krfu proslavlja na specifičan način pa samim tim je privlačan brojnim turistima.
Autori nove stalne postavke su Nebojša Damnjanović iz Istorijskog muzeja Srbije i Nemanja Kalezić iz Narodne biblioteke Srbije, a diznajn postavke osmislio je Rastko Šurdić. Na izložbi se pored brojnih fotografija, predmeta iz vremena Prvog svetskog rata i dokumenata mogu prvi put uz pomoć moderne tehnologije, interaktivnih sadržaja i digitalnih eksponata, u istraživanje uključiti i posetioci. Dok slušaju stihove „Plave grobnice“ koja je predstavljena na potresan način mogu istražiti mape i kretanja srpske vojske, ratne ofanzive, povlačenje preko Albanije i druge činjenice.
Međunarodna saradnja Istorijskog muzeja Srbije
Izložba koja govori o najsnažnijoj figuri nemanjićkog doba, svetitelju, prosvetitelju,prvom arhiepiskopu, princu i monahu, piscu i političaru, putniku, diplomati i misionaru, svetogorskom monahu i ktitoru izazvala je veliku pažnju medija i publike. Posle Soluna, put ovu izložbu vodi u Pariz, gde će je Istorijski muzej Srbije predstaviti u Srpskom kulturnom centru. Ipak, gostovanje Istorijskog muzej Srbije u Grčkoj time se ne završava. Još dva gostovanja spremno očekuju jesen. O gostovanjima i mešunarodnoj saradnji Istorijskog muzeja Srbije, posvedočila je i direktorka muzeja dr Dušica Bojić:
„Naša saradnja sa muzejima i institucijama van naše zemlje je dobra, mi ove godine imamo saradnju sa muzejima u Grčkoj i našim Kulturnim centrom u Parizu. Sada u junu smo otvorili izložbu „Sveti Sava srpski“ u Muzeju vizantijske kulture u Sollunu, oko 10. septembra ćemo u Muzeju makedonske borbe u Solunu otvoriti izložbu „Srbija i Grčka – 150 godina saradnje za evropski Balkan“, a ta izložba će posle Soluna otići u Atinu. U Kulturnom centru u Parizu ćemo u decembru takođe predstaviti izložbu „Sveti Sava srpski“. Ipak, mi kao muzej a i ja kao pojedinac, voleli bismo da, pored izložbi koje su kod nas gostovale – „Pogledaj ratu u oči“, „Rusija i Srbija. Istorija duhovnih veza od 14. do 19. veka“ budemo domaćini još nekim stranim izložbama, ali nama prostor to ne dozvoljava. U narednom periodu i očekujem da uz pomoć jačeg impulsa države i našeg ministarstva, imamo i jaču saradnju sa svetom“.
Podsetimo, izložbu o srpsko-ruskim odnosima Istorijski muzej Srbije je organizovao zajedno sa Državnim arhivom Rusije, koji je tim povodom gostovao u Beogradu, a izložba „Pogledaj ratu u oči“ je posle velikog uspeha u Moskvi, gostovala u Beogradu povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata. Pored ovih postavki, u Istorijskom muzeju je gostovala i izložba solunskog Muzeja vizantijske kulture – „Francusko-srpska bolnica u Sedesu, Solun“, koja je upotpunila izložbu „Srbija 1915-1916“, a prikazala je Veliki rat na Solunskom frontu iz ugla običnog čoveka. Inspirisana je otkrićem predmeta u nekadašnjem Sedesu (sadašnji Termi) nadomak Soluna, koji su bili deo opreme francuske poljske vojne bolnice 1916, formirane delom od poljske bolnice Moravske divizije.
Istorijski muzej Srbije kao kompleksan muzej koji baštini značajne zbirke, fondove i eksponate, nema svoju stalnu zgradu. Podeljen na tri lokacije u gradu (Konak kneza Miloša, Trg Nikole Pašića 11 gde je izložbeni prostor i depo i Jakšićeva ulica gde su kancelarije kustosa) ovaj muzej nema svoju stalnu postavku niti centralno mesto gde bi i međunarodne izložbe mogle često da gostuju. U takvim uslovima, pravo je čudo da jedan muzej ipak ostvari značajnu međumuzejsku razmenu, da nastupa na međunarodnom planu i da predstavlja našu kulturu, istoriju i umetnost i van granica Srbije.
S. Spasić