Toskana, u carstvu vina

Toskana, foto Caromag, via sxc.hu

^{Piše: Jasmina Kantardžieva}

Putovanje za one koji znaju da uživaju.

Kriza? Toskana je unapred već “okupirana” za sledećih šest meseci: dvorci su unapred rezervisani, a degustacija vina prebukirana turističkom elitom koja ovde dolazi sa svih strana sveta kako bi uzivala u dobroj kapljici, karakterističnoj hrani, vinogradima i maslinjacima koji se prostiru od jednog do drugog dvorca. Ovde istorija diše, i kao ni na jednom drugom mestu na svetu, može da se vrati u rani srednji vek, ostavljajući iza sebe agresivnost velikih gradova.

Toskanski predeli, foto Andreas Krappweis, via sxc.hu

Toskana ima sve: prekrasne predele, bogato kulturno nasleđe, odličnu hranu i vanserijska vina. Ali, iako u ovom regionu možete da se osećate kao kod kuće, mnogobrojni toskanski darovi mogu i da vas zbune: šta izabrati? Koje je, ipak, najbolje vino? Odgovor na ovo pitanje vrlo je subjektivan, a to dokazuju i bezbrojni svetski degustatori vinske kapljice, koji dolaze u Toskanu i tu ostaju i po nekoliko godina sa ciljem da naprave svoju listu najboljih deset vina. A ni ta lista ne može da ostane ista, nepromenjena, jer se u Toskani svakodnevno pojavljuju nova vina koja se nude na tržištu. Za sada, u Toskani možete naći više od 5.000 različitih vrsta vina, od onih sa internacionalnom slavom, kao Kaberne i Merlo, do elegantnih Kjanti klasiko i Brunelo di Montalčino. Evolucija u vrhunskoj proizvodnji vina u Toskani više je nego impresivna. Ovde, kao ni na jednom drugom mestu na svetu, preko noći niču novi vinogradi, nove vinarije i nova vina koja, zbog konkurencije moraju da budu bolja od prethodnih.

Kjanti, foto: Giulio Nepi, via Flickr

Tradicija proizvodnje vina u Italiji datira još pre vladavine starih Rimljana i ova je zemlja, danas, vodeća u svetu po reputaciji posebno crnih vina. Mnoga visokokvalitetna toskanska vina nose svoje ime po velikim posedima i dvorcima koji datiraju još od starog Rima. u stvari, tradicija vina u Italiji dostiže nazad do vremena kada su mnogi narodi još živeli u pećinama. Ništa manje zanimljivo je i da Italijani prosečno piju 51 litar vina godišnje po osobi. Od vina se samo više pije flaširana voda. Ali, u Italiji se vino pije zbog uživanja i veoma retko ćete videti nekoga da već u  prepodnevnim časovima svrati u neki kafić na čašu vina.

Budite degustator

Žitelji Toskane bi trebalo da zajedno sa diplomom srednje škole dobiju i titulu somelijea. U ovoj oblasti skoro je nemoguće sresti osobu koja nije perfektno izverzirana ne samo u odnosu kvaliteta i cene vina, već i u tome koje vino ide sa kojom hranom Isti je slučaj i sa lokalnim tratorijama i restoranima. U svakom od njih, pre nego što bilo šta naručite, poslužiće vas čašom spumantea (penušavog vina) kao aperitivom. Skoro 14 procenata ukupne proizvodnje odlazi na penušava vina.

Sa mnoštvom dvoraca smeštenih na međusobnoj udaljenosti od najmanje 500 metara, Toskana bi trebalo da se doživi i preko svog istorijskog nasleđa. Nove građevine je nemoguće sresti, a i ako slučajno postoje, izgrađene su u identičnom, specifičnom toskanskom stilu u kome dominiraju kamen i drvo. U velikom broju dvoraca smešteni su vinski podrumi koji fasciniraju, a tu su i njihovi vlasnici – proizvođači vina – koji će vam ispričati sve, od toga kako se pravi vino, pa do toga kako da izvedete degustaciju. Sam čin degustacije vina je svečan, i mada  stičete utisak da ste zaglavljeni negde u ranom srednjem veku, savremene mašine koje vas okružuju “probudiće vas iz sna” i ponovo ćete se vratiti u sofisticiranu sadašnjost. Čin degustacije za svakog običnog čoveka izgleda kao da otkriva nešto vrlo misteriozno. Degustator se služi isključivo čulima, a zbog toga mora da bude zaštićen od svih uticaja koji bi mogli da mu skrenu pažnju sa vina koje proba: prostorija u kojoj se vrši degustacija ne sme da ima nameštaj ili bilo kakve predmete koji bi narušili atmosferu, trebalo bi da bude velika a zidovi obojeni mirnim bojama. U takvoj prostoriji, vlažnost vazduha treba da bude 80 odsto, a temperatura oko 20 stepeni.

Krovovi Toskane, foto Dympna, via Flickr

Na degustaciju utiče i sama čaša u koju se vino toči (degustatorska čaša). Njih na stolu ima više: savršeno suve, besprekorno čiste i bez mirisa. Tu su i hleb, sir, pršuta i kisele jabuke za “presecanje” ukusa. Kao degustator morate paziti kada probate vino, ne smete prethodno da se najedete, a i za vreme degustacije da ne konzumirate previše hrane. Čin traje najduže jedan sat i ne sme se probati više od 15 primeraka različitih vina. Primerci su, svakako, anonimni, a kada se odlučite koje vam se vino najviše dopada, dobijate o njemu sve informacije.

U toskanskim dvorcima, boca ekskluzivnog vina može da se kupi za 10 do 15 evra, odnosno samo za deseti deo cene koju ova vina drže u restoranima sveta.

Brunello, foto Dympna via Flickr

Gledanje, mirisanje, proba…

Degustacija ima tri koraka koje ne treba preskočiti. Prvi je gledanje vina, pri čemu se čaša drži na stolu, vino se sipa i mi posmatramo njegovu površinu, bistrinu, boju i intenzitet i gustinu vina. Mirisanje ima tri čina: degustator izdiše vazduh, spušta nos u čašu i udiše punim plućima. potom se lakim kružnim pokretom čaše miriše vino, a na kraju se čaša okreće u suprotnom smeru i još jednom se pomiriše. Tek posle toga sledi probanje vina. Uzima se gutljaj do dva vina, dopusti se da vino potpuno zauzme usta, glava se zabacuje unazad da bi se gutljaji zadržali više u vratu a zatim se glava vraća unapred da bi se vino vratilo u usta. To je u suštini taj najvažniji korak u testiranju vina, u kome treba da vinu izvučete dušu, “loveći” sve njegove najvažnije osobine. Tek posle toga možete da se relaksirate, puštajući da vam vino slobodno klizi grlom.

Redosled degustiranja različitih vina je podjednako značajan. Prvo se probaju bela vina, zatim crna, potom polu-penušava, penušava i na samom kraju slatka vina. I kod belih vina postoji strogi redosled: počinje se od suvih, prilično kiselih i slabo ekstraktnih vina, prelazi se na srednje-kisela, a zatim na jaka, puna vina. Mlada vina imaju prednost u odnosu na stara vina, koja se probaju poslednja.

Izgleda komplikovano? Bez razlike koliki ste amater, u ovim trenucima osetićete se kao pravi degustator. Svakako, zahvaljujući stručnosti ljudi u dvorcu koji će vas provesti kroz sve korake degustiranja.

Osećaj koji ne može da se opiše

Montalčino, Toskana, foto Charis Tsevis, via sxc.hu

Svaka toskanska oblast ima svoje favorite kada je vino u pitanju. Kjanti klasiko je sinonim svetski poznate oblasti Kjanti. Ovo vino se degustira u dvorcu”Il palazzo”, izgrađenom 1252. godine. U samomdvorcu nalaze se vinski podrumi, mala crkva i soba za degustaciju, iako većina posetilaca insistira da degustira vina u prelepom krajoliku, u dvorištu koje pleni perfektno sređenim vrtom. Sa leve i desne strane, gde god vam padne pogled, u nedogled se prostiru vinogradi. Osećaj ne može da se opiše. Tu, u dvorcu “Il Palazzo” italijanska automobilska kompanija Ferari često okuplja svoje cenjene goste iz sveta kako bi im otkrila lepote Italije. Kjanti klasiko se proizvodi samo i ograničenoj geografskoj oblasti Toskane. Vino ima toplu rubin-crvenu boju i buke na sveže voće koje podseća na sveže višnje ili u zavisnosti od vrste kjantija, podseća na jagode. Ukus koji daje je uvek bogat, najčešće jak. Odlično ide sa pečenim mesom, šunkom, sirom, ali i testeninom, a servira se na temperaturi od 18 do 20 stepeni. Za razliku od ovog popularnog i svetski poznatog vina, Montalčino je luksuzno vino, sa plemenitim poreklom. Može da bude različito u nijansama, u zavisnosti od proizvođača, ali uvek se dobija od 100 odsto brunelo grožđa. U buretu leži najmanje 12 meseci, a potom još šest u boci. Ovo vino ima suv i mek ukus i mnoge osobine slične velikanu među vinima – Brunelu. 

Činjenica je da je vino božje piće, inspiracija čak i pesnicima, ali da ne zaboravimo da je ono danas i biznis. Od vinskog turizma Italija godišnje zaradi oko milijardu evra. Paket aranžmani za degustaciju postoje svuda, i jeftiniji i skupi. Jedan od skupljih aranžmana je onaj koji uključuje posetu mestu Montalčino, posetu vinariji u dvorcu, stručno predavanje o najpoznatijem italijanskom vinu “Brunelo di Montalčino”, zakusku, testiranje i kratko predavanje uz koja se jela može konzumirati ovo vino. I kada i degustaciju dodamo proizvodnji i vinskom turizmu, dobijamo brojku od više od devet milijardi evra koje Italija zarađuje ovakvim ponudama. Tako, barem, kažu Toskanci. Živeli!

JasminaKantardžieva

Makmoda