U susret Olimpijskim igrama – možda ovo niste znali

Soči 2014.

Soči 2014.

Olimpijske igre 2014. u Sočiju biće prve zimske igre održane na prostoru Ruske Federacije. Sovjetski Savez bio je domaćin Letnjih olimpjskih igara 1980. godine. Skoro 80% površine oko Sočija je Nacionalni park. Sa druge strane, maskote OI u Sočiju, koje su odabrane glasanjem publike su zec, polarni medved i leopard. Olimpijska baklja je ove godine po prvi put putovala i u kosmos, a dok očekujemo da počnu Zimske olimpijske igre u Sočiju, da se podsetimo malo zanimljivosti iz prošlosti.

Prve zabeležene Olimpijske igre održane su 776. godine pre nove ere. U staroj Grčkoj su samo slobodni muškarci koji su govorili grčki jezik mogli da se takmiče. To je isključivalo robove i sportiste iz drugih zemalja. Igre su se uvek održavale u Olimpiji, za razliku od današnjih koje se svaki put organizuju u drugom gradu.

Grcka olimpijada, antika

Olimpijske igre u Grčoj: atletičari, naslikani na jednoj vazi, oko 525. godine p.n.e.

Antičke Olimpijske igre bile su u stvari religijski festival od 776. do 393. godine pre nove ere, a onda su proglašene paganskim običajem i zabranjene.

Na jednim igrama učestvovao je i filozof Platon, koji je u pankrationu (antičkom sportu koji je bio mešavina boksa i rvanja) postao dvostruki pobednik.

Moderne Olimpijske igre prvi put su održane u Atini, zahvaljujući zalaganju barona Pjera de Kubertena. Počele su 5. aprila i trajale deset dana.

Žene se dugo nisu takmičile na Olimpijskim igrama. U antičko vreme Igre su bile ograničene samo na muškarce. Na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine žena nije bilo jer je, između ostalog, i sam Kuberten tvrdio bi njihovo učešće bilo “nepraktično, nezanimljivo, neestetsko i nekorektno”. Žene se prvi put takmiče na Olimpijskim igrama 1900. godine u Parizu u tenisu i golfu, a atletičarke i gimnastičarke prvi put nastupaju tek od 1928. godine.  Tokom godina povećavao se i broj sportova u kojima se i žene takmiče, a 2012. je dodata i kategorija ženskog boksa.

I danas u nekim zemljama žene nemaju ista prava na takmičenje i učešće u Olimpijskim igrama. Sve do ovih igara 2012. godine, tri muslimanske zemlje – Katar, Bruneji i Saudijska Arabija, odbijale su da pošalju žene na Igre, dok su za ovogodišnje takmičenje najavili da će promeniti stav.

Na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine srebrne medalje dodeljene su pobednicima a bronzane nosiocima drugog mesta.

Pariske Olimpijske igre 1900. godine posetilo je više učesnika nego gledalaca.

Najstariji učesnik Olimpijade bio je Oskar Svan iz Švedske, koji se takmičio u streljaštvu 1908, 1912. i 1920. godine. On je postao i najstariji nosilac zlatne medalje, koju je osvojio sa 64 godine, kao i najstariji nosilac srebrne medalje, koju je osvojio 1912. godine kada je imao 72 godine. Najstarija žena koja se takmičila na Igrama bila je Britanka Lorna Džonson, koja se takmičila u jahanju sa punih 70 godina.

 Inge Sorensen iz Danske osvojio je bronzanu medalju u plivanju 1936. godine sa samo 12 godina i tako postao najmlađi nosilac medalje u istoriji individualnog sporta.

Prve zoi 1924

Prve Zimske olimpijske igre, Šamoni, Francuska, 1924.

Na Olimpijskim igrama u Parizu 1900. godine, jedna od disciplina bilo je i pucanje na golubove, ali je ubrzo ovaj sport ukinut. To je i jedini put kada su životinje ubijane tokom Igara. Francuska je bila i domaćin prvih Zimskih olimpijskih igara 1924. godine.

 Amerikanac Edi Igan je jedini sportista koji je osvojio medalju i na Letnjim i na Zimskim igrama. Na Igrama u Antverpu 1920. postao je šampion u boksu, a takođe je osvojio i zlato na Igrama 1932. godine u Lejk Plasidu u bobu.

 Indija je zemlja sa najmanje osvojenih medalja po glavi stanovnika.

Velika Britanija je jedina zemlja koja je do sada osvojila bar jednu zlatnu medalju na svim Letnjim igrama.

Leni Rifenštal

Leni Rifenštal: Olimpia, 1936.

Prve olimpijske igre koje su imale televizijski prenos bile su upravo zloglasne berlinske Igre iz 1936. godine. Dok su prethodna dva takmičenja bila pokrivena radijskim prenosima, na Igrama u Berlinu su dve nemačke kompanije, Telefunken i Fernseh ušle u istoriju televizije prenoseći po prvi put uživo neki sportski događaj. Za prikazanih 128 sati živog programa korišćene su tri elektronske kamere i 24 filmske, a 162 hiljade posmatrača gledalo je prenose na  specijalnim ekranima postavljenim u Berlinu. Ove Olimpijske igre su imale i ogroman radijski program, sa 2500 prenosa na 28 stranih jezika.

Nije samo istorija televizije zabeležila ovu berlinsku manifestaciju. Berlin je 1931. godine izabran kao grad domaćin Igara 1936, pobedivši Barselonu, a ova odluka doneta je pre nego što je nacional-socijalistička partija uzela vlast u Nemačkoj. Ipak, nacisti su Olimpijske igre videli i kao priliku za sopstvenu promociju, iako Hitler prvo nije želeo da se Igre održe u Berlinu.

Za potrebe promocije naci partije angažovana je i rediteljka Leni Rifenštal koja je snimila dva filma na temu Olimpijskih igara, koji i danas predstavljaju zadivljujuće dostignuće u filmskoj industriji i možda više od svih drugih filmova promovišu olimpijski duh.

ZOI, Nemačka 1936, Garmiš Parten Kirhen, Hitler

ZOI, Nemačka 1936, Garmiš Partenkirhen

 Na Igrama u Berlinu po prvi put su Olimpijski plamen štafetno prenosili sportisti, i to iz Grčke pa sve do stadiona u Berlinu. Od tada je štafetno prenošenje baklje uobičajena praksa na svim OI.

 Zanimljiv je bio i nastup atletičara iz Koreje koji su bili prisiljeni da nastupaju pod japanskom zastavom, jer je Japan anektirao Koreju 1910. godine. Dva korejska maratonca osvojila su i medalje, ali za Japan.

Ipak, zvezda OI u Berlinu 1936. godine apsolutno je bio Afroamerikanac, atletičar Džesi Ovens. Nemački šampion Luz Long je u troskoku postavio novi evropski rekord. A onda je skočio Ovens, postižući novi olimpijski rekord od 8,06 metara. Hitler koji je prisustvovao ovom takmičenju negodovao je zbog pobede crnog sportiste, mada se to ne vidi u filmu Olimpija Leni Rifenštal, koji je prvi dokumentovao pobedu jednog afroameričkog sportiste na Olimpijskim igrama.

Još jedna zanimljivost vezuje se za Džesija Ovensa i njegov nastup. Pre takmičenja njega je u Olimpijskom selu posetio Adi Dasler, vlasnik kompanije Adidas da bi ga ubedio da se takmiči u njihovim patikama. To je ujedno bilo i prvo sponzorstvo koje je neki afroamerički sportista dobio. Ovens je kući doneo ukupno četiri medalje.

sarajevo 1984

ZOI, Sarajevo, 1984.

Kad se govori o Zimskim olimpijskim igrama, nikada do sada nisu održane u nekoj zemlji na Južnoj hemisferi.

Samo četvoro sportista je osvojilo medalje i na Zimskim i na Letnjim olimpijskim igrama: Edi Igan (SAD), Jakob Tulin Tams (Norveška), Krista Luding Rotenburger (Istočna Nemačka) i Klara Hju (Kanada).

Najveći broj zlatnih medalja sa Zimskih olimpijskih igara ponela je Norveška.

 U bivšoj Jugoslaviji, u Sarajevu, održane su ZOI 1984. godine a mnogi i danas pamte maskotu Vučka sa tih igara. To su ujedno i jedine Olimpijske igre održane na ex-Yu prostoru.

S.Spasić

.

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

2 Responses to U susret Olimpijskim igrama – možda ovo niste znali

  1. Npomenula bih samo da je Olimpijada razdoblje izumedju dveju Olimpijskih igara, dakle neispravno je reći Olimpijada u kontekstu u kojem ste je Vi upotrebili, ispravno je Olimpijske igre. Inače tekst mi se sviđa, koristila sam ga u jednom od mojih seminarskih radova. Pozdrav

    • Hvala na komentaru i sugestiji, upravno su unete ispravke, potpuno ste u pravu za Olimpijadu i O.igre. Drago nam je da Vam je tekst koristio. Pozdrav, AAM

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *