Zašto je Edgar Dega slikao balerine?

Edgar Dega, Četiri igračice, 1899, Nacionalna galerija, Vašington

Edgar Dega (1834-1917) veliki francuski slikar ostavio je stotine slika, crteža i skulptura na kojima se bavio temom baleta i balerina. U svom dnevniku 1874. pariski pisac Edmon de Gonkur o Degau je zapisao: „Od svih mogućih tema iz modernog života, on je odabrao pralje i balerine… to je svet ružičastog i belog… najbolji razlog da se koriste svetli i meki tonovi”. Dega tada ima 39 godina i slikaće balerine dok mu slepilo ne ugasi vid, a o sebi će reći: „Smatraju me slikarem balerina. A nikad im nije palo na pamet da me kod slikanja balerina najviše zanima da zabeležim pokret i naslikam lepu odeću.”

Edgar Dega, Na času plesa, 1873-76, Muzej Orsej, Pariz

 Opčinjavale su ga mogućnosti koje je i unutrašnjost operske kuće nudila posmatraču – mogućnosti da istu scenu vidi iz neobičnih uglova, sa balkona, partera, iz vizure orkestra ili iz dubine scene. Voleo je da posmatra kontraste između svetlosti i senke, iluzije i realnih slika, lepote i banalnosti… Zanimali su ga efekti veštačkog svetla isto onoliko koliko i impresioniste prirodno svetlo. Voleo je da slika unutra upravo onoliko koliko i impresionisti napolju.

 Ne postoje dokazi koji bi nas naveli da je Dega bio možda u vezi sa nekom posebnom balerinom koja ga je očarala, iako je u to vreme bilo prilično uobičajeno da ljudi njegove klase imaju ljubavnice koje često dolaze upravo iz baletskih voda. Smatrao je sve balerine podjednako čarobnim, opravdavao je sve što one rade i smejao se svemu što bi rekle. Voleo je balet, a u balerinama je pronašao jedan poseban svet vizuelnog uživanja. Sa druge strane, po nekim svedočenjima, erotizam koji je Dega unosio u slike bila je ljubav suviše enigmatična da bi imala ime. Eduar Mane je tvrdio da Dega nije sposoban da voli neku ženu.

Edgar Dega, Dve balerine, 1905, Albertina, Beč

Balerine koje nam je na svojim slikama i pastelima ostavio Edgar Dega, ostaju među najpopularnijim slikama iz 19. veka. One govore o posebnom majstorstvu koje je Dega preneo na svoja dela, na kojima se skoro fotografski (a voleo je fotografiju i ozbiljno se njom bavio) fokusirao na detalje narušavajući klasičnu kompoziciju asimetrijom i radikalnim vizurama.

 Kako mu je vid sve više slabio. Edgar Dega nije više mogao da slika, pa je počeo da pravi male skulpture balerina od voska. Prva od tih skulptura, „Mala četrnaestogodišnja igračica” bila je obučena u pravu baletsku odeću i sa perikom na glavi i tako je izložena na Šestoj izložbi impresionista. Izazvala je opšti skandal jer je za mnoge posmatrače naprosto bila suviše realistična i Dega više nikad za života nije izložio nijednu od oko četrdeset skulptura koje je napravio. Posle Degaove smrti, mnoge njegove skulpture su odlivene u bronzi kako bi se spasile od propadanja i svoje su mesto našle u mnogim muzejima i kolekcijama sveta.

Edgar Dega, Mala četrnaestogodišnja balerina, skulptura, Muzej umetnosti Metropoliten, Njujork

Stotinak godina posle smrti, Dega ostaje jedan od najznačajnijih slikara svoje epohe, a lepota i čarolija koju je na svojim delima ostavio svedoče o tome da nije mrzeo žene kako se često čuje u komentarima na njegov život, već da ih je voleo jednom apstraktnom ljubavlju koja prevazilazi fizičko i ljudsko, koja postaje odavanje počasti nečemu što se samo posmatra i ne dodiruje. Spartanski usamljen, Dega je ostavio enigmu o sebi, koju možemo tumačiti na razne načine, optužujući umetnika za mržnju prema ženama, za pedofiliju i pornografiju, za sve i svašta, ali kad stanemo ispred nekog od njegovih dela, zaboravićemo sve i samo ćemo uživati u tim pomerenim, neobičnim, ponekad okrutnim i tužnim scenama iz života mladih balerina s kraja 19. veka. I osetićemo tu nežnost koju je Dega preneo zapisujući i stvarajući jedan poseban svet, za koji je i sam potvrdio da „samo želi da ga ovekoveči”.

S. Spasić