Džon Tavener – muzika kao put ka Bogu

Još pre nego što je 1977. godine proslavljeni britanski kompozitor Džon Tavener prešao u pravoslavnu veru, pristupivši  Ruskoj pravoslavnoj crkvi, u njegovim delima osećao se uticaj pravoslavlja.

Džon Tavener (Sir John Kenneth Tavener 1944-2013) rođen je u Londonu u religioznoj porodici. Otac mu je svirao orgulje u crkvi. Sa 12 godina, Tavener je prvi put čuo Mocartovu Čarobnu frulu koju je voleo do kraja života, a iste godine je otkrio i Stravinskog, kroz njegovo tada najnovije delo Canticum Sacrum, za koje je kasnije govorio da je delo „koje ga je probudilo i nateralo da postane kompozitor“. U školskom horu stekao je horsko iskustvo pevajući Malerovu Treću simfoniju i Orfovu Carminu Buranu. Već u školi je počeo i da komponuje, postao je izvrstan pijanista, svirao je Betovena i Šostakoviča. Postao je i horovođa u prezbiterijanskoj crkvi Svetog Jovana u Kensingtonu (danas je to pravoslavna koptska crkva Svetog Marka) i na toj poziciji je ostao čitavih 14 godina. Tokom studija na Kraljevskoj muzičkoj akademiji odlučio je da se potpuno posveti komponovanju.

Džon Tavener, source: Youtube screen

Na muzičku scenu je kao kompozitor stupio delom Kit (The Whale), koju je izvela Londonska Simfonietta, a koju je čuo i Ringo Star. Oratorijum Kit inspirisan je biblijskom Knjigom o Joni. Bitlsi su odlučili da je uvrste u svoj izdavačku kuću „Epl“. Ubrzo, Tavener je objavio Keltski rekvijem i Nomine Jesu. Od 1969. predavao je kompoziciju na Koledžu Triniti.

U narednom periodu, Tavener je veoma teško komponovao, nije bio zadovoljan onim što je postigao, često je ostavljao nezavršene kompozicije. Teškoće u komponvanju i nezadovoljstvo olazili su iz duhovne sfere. Prezbiterijanska crkva nije mu davala odgovore za kojima je tragao. Još dok je studirao razmišljao je da pređe u katoličanstvo, ali je odustao. Tokom godina se približio Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Posle godina duhovnih traganja, Tavener je prešao u pravoslavlje 1977. godine. Od tog trenutka, vera je postala kamen temeljac njegove umetnosti. Govorio je da je pisanje muzike, kako stari i postaje ozbiljniji, čin molitve. „Komponovanje čini da se osećam bližim Bogu“.

Tavener je isprva želeo da piše isključivo za crkvu, ali mu se činilo veoma ograničavajućim da se njegova dela čuju isključivo na bogosluženju. Pokušao je da piše vizantijskim tonskim sistemom (neumama), ali drugima je to bilo teško da razumeju. Proučavao je vizantijsku muziku, osmoglasnik i korišćenje isona. Bio je fasciniran mogućnostima ljudskog glasa i zbog toga je smatrao vrhunskom muzikom liturgijsko pojanje u pravoslavlju, koje je isključivo glasovno.

Među njegova poznata dela spadaju kompozicije Rekvijem za Anu Ahmatovu, Pokrov, Obećanje, Djeva dnes, Zahvalni Akatist.

Džon Tavener, kompozitor, foto: youtube

Na poeziju Viljema Blejka komponovao je delo Večita zora.Koristeći Antologiju srednjovekovnog i renesansnog srpskog pesništva (Predrag Dragić Kijuk), 2001. godine komponovao je Poslanicu ljubavi, koju je posvetio „srpskim mučenicima“. Prema istoj antologiji ostvario je monumentalno delo Zavesa Hrama (2003), čije izvođenje, uz učešće četiri hora, traje sedam sati.

Njegov stvaralački opus odiše mirom, lepotom i radošću a kompozitor Džon Ruter zabeležio je da je Tavener imao redak dar da publiku uvede u „izuzetno duboku tišinu“. Sam Džon Tavener govorio je da se nada da njegova muzika nalikuje „ikonama od zvuka“, prozorom koji čoveka uvodi u božanski svet.

Gotovo čitavog života se borio sa lošim zdravljem, 1979. doživeo je moždani udar, zatim je imao brojne srčane probleme, a 2007. doživeo je težak srčani udar. I pored svih upozorenja lekara, nastavio je da radi. Tavener je umro u Londonu 2013. godine.

S.Spasić

Creative Commons License via Wikimedia Commons.