B.Nušić: Narodni poslanik (1) – Književni klub u kući Ilića

Branislav Nušić na početku nije uvek nailazio na razumevanje upravnika i cenzure, te su neki, danas nezaobilazni, komadi ponekad decenijama čamili u nekoj “donjoj” fioci i čekali da se vremena promene pa da mogu biti izvedena u Pozorištu na Trgu kod Spomenika. Među takvim komadima su i “Narodni poslanik” (1883), prvi Nušićev komad koji je […]

sedam svaba i kuća Jove Ilica

B. Nušić – Narodni poslanik (2) -Milutin i Dragutin, braća Vojislava Ilića

Ulazak u pesničku kuću Ilića za mene je tada imao naročitu draž. U mašti šesnaestogodišnjeg mladića, ta kuća mi je izdaleka izgledala kao neki čarobni zamak, ili kao nedokučivo gnezdo gde caruje stari orao, a orlići izleću u svet i vraćaju se s večeri na legalo. Stari Jovo Ilić – “tatkana” kako su ga zvala […]

B. Nušić – Narodni poslanik (3) – Vojislav Ilić

Vojislav, treći Ilić, bio je tada, kada sam ga ja prvi put poznao, mlado i golobrado momče, koje su u kući od mila zvali “Ćela”, zbog vrlo retke kose u detinjstvu. On je pevušio doduše, ali još bez onoga zamaha kojim će, malo docnije, privući na sebe pažnju svega literarnog sveta. Vojislav je u kući […]

B. Nušić: Narodni poslanik, Narodno pozorište Beograd, 2014. režija Saša Gabrić

B. Nušić – Narodni poslanik (4) – Dobar domaći pasulj

Valja mi ovde napomenuti da je moj rukopis, kome je bio naslov Narodni poslanik, a siže: ismevanje političke borbe, izbora i poslanika vladine stranke, pao na upravnički sto baš u momentu kada su političke strasti u nas dostigle bile kulminaciju, izražene u jednoj revoluciji koja se baš u to doba krvavo ugušivala u istočnoj Srbiji. I, […]

B. Nušić – Narodni poslanik (5) – Iz kancelarije u kancelariju

I – kad je jednom moj rukopis pao u šake državnoj administraciji i dospeo kao prilog uz akta – onda već možete zamisliti daqu sudbinu wegovu. Dobio je najpre na koricama, na kojima je bilo ispisano mišljenje Laze Lazarevića i Milovana Glišića, numeru Ministarstvo policije, a zatim je počeo da šeta iz kancelarije u kancelariju, […]

Bobo Djurovic, Sumnjivo lice

B.Nušić – Sumnjivo lice (1) – Gogoljijada u dva čina

Komad Sumnjivo lice pisan je pre više od trideset i šest godina, i nosi na sebi pun otisak onih uticaja, koji su tih godina preovlađivali i pod kojima se u našoj književnosti izvršio proces preobražaja romantizma u realizam. Od ruskih pisaca, koji su tada bili najpopularniji, Černiševskog, Turgenjeva i Gogolja – prvi je bio omiljeni pisac novih […]

JDP Sumnjivo lice

B. Nušić – Sumnjivo lice (2) – 127 stepenika Narodnog pozorišta

Čitaocima ne može biti poznato osećanje mladoga pisca kad pođe da čuje sudbinu svoga komada. Nečega sličnoga možda ima u osećanju mlade devojke, prilikom prvoga viđenja sa onim koji bi hteo da je prosi. Razume se nekad, kada tom viđenju nisu prethodili mnogobrojni randevui i opširna korespondencija. Jedno neodređeno i nejasno uzbuđenje nosilo me je […]

B. Nušić – Sumnjivo lice (3) – Sa upravničke fotelje

Jednoga dana, nakon dve ili tri nedelje, idući Hilendarskom ulicom, spazih sa protivne strane pokojnog Nikolu Petrovića koji je tada u toj ulici stanovao. Još na dvadeset metara rastojanja, Petrović udari u glasan i sladak smeh i produži još i kad se zaustavih pred njim. Kda ga prođe smeh, on mi reče: – E, slatko […]

Narodno pozorište u Skoplju, 1913.

B. Nušić – Sumnjivo lice (4) – Ratna sudbina Sumnjivog lica

Između ove istorije, koju ovde ispisujem i prvoga prikaza Sumnjivog lica, prevaljali su kraj nas veliki i krupni događaji. PRošlost, koju smo još i mi zapazili, izmakla je vrlo daleko; zasuti su ili iščezli po putu tragovi teških stopala, koje je ona u sporome hodu za sobom ostavljala. On onih mutnih vremena pa do danas, prošlo […]