Kratak vodič kroz Gaudijevu Barselonu

Antonio Gaudi je život proveo u gradu čije je lice zauvek izmenio svojim neobičnim, lucidnim građevinama. Njegove građevine ujedno su i skulpture, koje privlače milione posetilaca svake godine. Zbog nejgovih kreacija se ima utisak da je Barselona više od grada, da je to živi organizam, koji diše, igra, trepeti, lebdi nekako između kopna i mora, potpuno jedinstven po strukturi, obliku, lepoti i šarmu.

Tot conflueix / All's conected

Sagrada familia, tavanica, foto SBA73 via Compfight

Svakako jedna od najpoznatijih katedrala na svetu “Sagrada Familija” (Sveta porodica) budi u posmatraču strahopoštovanje. Izgradnja je počela 1882. godine na zahtev fondacije Svetog Josifa, a procena je bila da će biti završena za dvadesetak godina. Gaudi je postao glavni arhitekta ovog hrama 1883. godine i na njemu je radio sve do svoje iznenadne smrti 1926. godine, kada ga je na ulici udario tramvaj. Uz papin blagoslov, Gaudi je sahranjen u kripti Svete porodice, delu kome je opsesivno posvetio više od 40 godina svog života. Katedrala se i danas radi, a procenjuje se da bi mogla biti završena oko 2028. godine. UNESKO je uvrstio ovu katedralu u svetsku kulturnu baštinu.

Kaza Batlo BArselona

Casa Batlo, foto Francico Diez via flickr

Kaza Batlo

Na aveniji Gracija uzdiže se ekscentrična građevina koju je 1907. godine Gaudi uradio za aristokratsku porodicu Batlo. Klasičnu zgradu Gaudi je rekonstruisao u zdanje koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Fasada kao da je urađena od lobanja i kostiju, a talasasti krov podseća na zmaja. fasada deluje da je urađena od lobanja i kostiju, dok valoviti krov mnoge podseća na izvijena leđa zmaja. Veruje se da krst na krovu predstavlja mač Svetog Đorđa koji ubija aždaju. Keramičke pločice i čudni dimnjaci na krovu, daju pomalo bajkoviti izgled ovoj zgradi. U ovoj kući se organizuju mnogi kulturni događaji, a njena unutrašnjost takođe pleni mnogobrojne posetioce. Stanovnici Barselone ovu kuću zovu i Kuća kostiju.

Kaza Mila

Casa Mila La Pidrera

Casa Mila, foto vgm8383 via Compfight

Takođe u aveniji Gracija, nalazi se stambena zgrada koja je poznata i pod drugim imenom – “La pedrera” ili kamenolom, što dosta govori i o njenom izgledu. Valovita, nema nijednu ravnu liniju, ova kuća napravljena je od kamenih blokova koje su na licu mesta oblikovali najbolji španski majstori. Fasada je valovita, a i sam tlocrt je oblikovan u nepravilnom konkavno-konveksnom ritmu. Gaudi je tvrdio da će uglovi u kućama nestati jednog dana i da će sunce prodirati sa svih strana. umesto krova, Gaudi je pravio terasu sa vrtovima oko velikog dvorišta, a primewujući različite materijale i boje dobio je slikarski efekat. Ovaj apstraktni ambijent je takođe pod zaštitom UNESKA

Park Guelj 

Park Guelj, koji se nalazi na brdu El Karmel, projektovao je Antonio Gaudi za potrebe svog mecene, grofa Eusebija de Guelja, koji je često putovao u Englesku i odatle dolazio zanesen parkovima i vrtovima.

PArk Guelj, BArselona, Antonio Gaudi

Park Guell, Barselona, foto ale3andro via flickr

Jedan od pionira organske arhitekture, što se u Barseloni može videti na mnogim građevinama, Gaudi je u parku Guelj spojem  prirode i arhitekture stvorio potpuno jedinstvenu ambijentalnu celinu, uklopljenu u strme padine i grebene, sa krivudavim putevima i pećinama, a sve osmišljeno tako da omogući mir i tišinu, što se od parkova i očekuje. Oblici koji liče na lavu, drveće u obliku stalaktita, zidovi izgrađeni od kamena sa talasanjem mozaika od polomljenih keramičkih pločica pravljenih tehnikom trenkadis, koja je posebno korišćena u katalonskom modernizmu, razne vrste cveća i biljaka koje parku daju jarke boje i mirise, kućice i objekti u stilu bajki, daju parku posebnu harizmatičnost kakvu je imao i njegov tvorac Gaudi.

PArc Guell, Barcelona

Park Guelj, terasa, foto Bevis Chin, via flickr

Ključno mesto u parku je glavna terasa, okružena je dugom klupom u obliku morske zmije. Klupe u parku Guelj su jedinstvene, veselih oblika i boja, kakvi nas ostavljaju bez daha. Veliki prolaz na najvišoj tački parka nudi najbolji panoramski pogled na Barselonu.

Gaudi je verovao da arhitektura mora da zavodi, a ovaj bajkoviti  park, koji je od 1984. godine pod zaštitom UNESKA svakako zavodi svojom jedinstvenom lepotom i originalnim rešenjima.

Gaudi

Ne zna se gde je tačno rođen Antonio Gaudi, 25. juna 1852. godine. Bio je najmlađe od petoro dece  U Barseloni je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi od 1873. do 1877. godine. Uporedo je radio i kao tehnički crtač, kako bi se izdržavao tokom studija. Ponekada je dizajnirao i nameštaj i radio i kao dekorater. Upravo ga je jedan od tih usputnih poslova doveo i do preokreta u poslovnom i privatnom životu, kada je jedna vitrina koju je dizajnirao izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu 1878. godine. Upravo je ta vitrina i njena gracioznost Gaudija dovela do poznatog industrijalca Eusebija Guelja koji je, očaran, ovim komadom nameštaja, postao Gaudijev najveći mecena i glavni klijent. Mnogo godina kasnije će i park koji je Gaudi dizajnirao prema želji ovog svog zaštitnika dobiti ime Guelj.

Antoni Gaudi 1878.

Antoni Gaudi 1878.

Nerazumevanje okoline pratilo ga je čitavog života, a u isto vreme je i njegova slava rasla. Posle retrospektivne izložbe u Parizu koju mu je organizovao mecena Guelj, neki američki investitori su zatražili da im Gaudi projektuje hotel u Njujorku. Ti nacrti su sačuvani do danas i 2003. godine kada je pokrenut konkurs za nove građevine u Njujorku na mestu srušenih kula “bliznakinja”, jedna grupa poštovalaca dela Antonija Gaudija predložila je upravo ovaj nacrt hotela za novu građevinu.

Ipak, Antoni Gaudi je poslednjih 25 godina života posvetio radu na katedrali “Sagrada Familija” a 7. juna 1926. godine na ulici ga je pregazio tramvaj. Zbog zapuštenog izgleda, niko nije prepoznao slavnog arhitektu i on je odveden u bolnicu za siromašne. Kada su ga prijatelji pronašli idućeg dana, odbio je da ga premeste u bolju bolnicu. Umro je dva dana kasnije, 9. juna i sahranjen je u kripti svoje katedrale. Za Gaudijem je žalila cela Barselona a od tog dana tramvaji ne saobraćaju ulicama ovog grada.

S.Spasić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *